Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.
Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:
- Dadan Blatova (DB) košnica
- Langstrot Rutova (LR) košnica
- Fararova košnica
- Anton Žnideršičeva košnica
- Pološka
Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito važna za zimovanje. Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za razvijanje legla i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu.
Ova košnica je, zbog svog prostranog plodišta, odlična za amatere, jer se eventualno kašnjenje sa stimulacijom prolećnog razvoja ne odražava tako intenzivno kao kod LR košnice, a društva se vrlo dobro razvijaju i bez velikih intervencija. Međutim, trebalo bi u jesen da ostavite pčele na manjem broju ramova (recimo 10). Kada dođe proleće, izbacite poneki ram sa lošijim saćem, da biste stvorili uslove za dodavanje lepo izgrađenih ramova ili satnih osnova, i ispunjavanje.
U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo zazimljeno sa mngo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na početku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom.
Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medište.
Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod).
Na taj način se obezbeđuje da ziimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane. Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najčešće mora raditi i pojedinačnim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane.
Rad LR košnicom tada može da bude prilično komplikovan, posebno za početnike. Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polunastavak kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najčešći standard) i postavlja se iznad plodišta. Veći pčelari ispod njega stavljaju matičnu rešetku, da bi sprečili prelazak matice. Taj polunastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime.
U proleće se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podsticajne hrane koju če pčele prenositi u plodište. Još jedan od mogućih načina pčelarenja se sastoji u razvijanju društva u proleće u plodištu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matična rešetka iznad prvog nastavka i time ograničava matica. LR košnica se koristi i za pčelarenje sa dva pčelinja društva, koja se drže jedno iznad drugog, da pčele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira rojić. Često se na početku unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojačava donje.
To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela.
Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između. U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.
Albert-Žnideršičev sistem košnice veoma pupularan recimo u Sloveniji. To je tip košnice pogodan za paviljonski način pčelarenja, jer se iz nje okviri vade u horizontalnom smeru kao knjige iz ormara. Takođe, zahvaljujući konstrukciji, košnice se mogu ređati u paviljonu ili na prikolici jedna uz drugu i u dva reda jedna preko druge.
Ovo je košnica ograničene zapremine, pa u njoj pčelinja društva u iole povoljnim godinama dobijaju nagon za prirodnim rojenjem, što umanjuje prinose meda u poređenju s košnicama tipa nastavljača u kojima se gnezdo može u dobrim pašama gotovo neograničeno proširivati.
Ova košnica, uopšteno govoreći, budući da ima boljih tipova, verovatno se ubuduće neće masovnije širiti u našoj zemlji, jer ima više nedostataka nego prednosti u poredjenju sa nastavljačama.
Za koji će se tip košnice pčelar opredeliti zavisiće od više okolnosti. Na društvenom sektoru, kao i pčelarenju sa većim brojem košnica, najbolje rezultate sigurno će imati Langstrot-Rutova. U amaterskim uslovima Dadan-Blatova košnica će apsolutno zadovoljiti pčelara amatera, dok će pološka biti sigurno dobra i laka za rad, kako za početnike tako i za pčelare u starijim godinama.
Pološka
Košnica pološka je najrasprostranjenija u Vojvodini, mada je imaju pčelari u bližoj i daljoj okolini. Pogodna je za rad kada su u pitanju stariji pčelari, a pogotovu pčelari početnici, pa i seleći pčelari, pošto se lako, brzo i jednostavno priprema za selidbu. U prinosu meda zaostaje nastavljačama prethodna dva tipa, a takođe u kvalitetu meda i njegovoj sortiranosti. Međutim, u pološkama se lakše izvlači rezervno saće, obezbeđuje dovoljno materijala za formiranje veštačkih rojeva ili pak pomoćnih društava, tj. nukleusa, bez kojih ne treba da bude nijedan savremeni pčelinjak.
Za koji će se tip košnice pčelar opredeliti zavisiće od više okolnosti. Na društvenom sektoru, kao i pčelarenju sa većim brojem košnica, najbolje rezultate sigurno će imati Langstrot-Rutova. U amaterskim uslovima Dadan-Blatova košnica će apsolutno zadovoljiti pčelara amatera, dok će pološka biti sigurno dobra i laka za rad, kako za početnike tako i za pčelare u starijim godinama.
Коментари
Постави коментар