Пређи на главни садржај

Glavna prolećna paša - kada je med spreman za ceđenje (vrcanje)?

U ovoj temi pokušaćemo da rešimo vaše nedoumice ili čak da naučite nešto novo o glavnoj prolećnoj paši i samom postupku vrcanja meda, pa da počnemo sa laganim uvodom u ovu temu.

Nikad ne smemo izvaditi sav med iz košnice. Pčelama treba ostaviti sav med koji im je potreban za zimu, a višak uzeti.

Dešava se kod pčelarenja sa nastavljačima, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je čak nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačima sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu.

Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 15kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu.

Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i duplo.

Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti, pčelar može znati koju vrstu meda pčele unose i da, prema vrsti cveta, med sortiraju u med:

1) bagrema

2) lipe

3) suncokreta itd.

Ako pčelar želi da ima tačno sortiran med, mora pre početka druge paše izvrcati sav med iz prošle paše. Ako se možda pita da li je potrebno i vrcanje meda iz plodišta, svakako, uvek se treba pridržavati pravila: PLODIŠTE NE DIRAJ.

Vrcanje meda iz plodišta je veoma loše i to ne treba raditi, osim ako nije dobar za zimovanje pčela, ili ako ga je previše pa sprečava normalnu zalegu matice.


Napominjemo da u vrcanju meda pčelar NE SME biti lukav, da bez obzira na sve uzima više meda nego što treba, jer to može dovesti do velike štete.


Koji pribor koristiti za vrcanje meda?

U suštini, u osnovni pribor spada: 

1) vrcaljka

2) viljuška

3) sita

4) stalak za medne okvire

5) posude za med (koje moraju biti čiste)


Smatram da ne treba da govorimo o tome kako u prostoriji u kojoj se vrca med ne sme biti muva ili bilo kojih drugih insekata, a bilo bi čak i dobro da se ostave cigarete dok ne završite sa vrcanjem, kako nekim slučajem pepeo ne bi upao u med.

A sada da pređemo na sam postupak vrcanja meda.

Pčele kojima je do polovine maja poklonjeno dovoljno pažnje, biće spremne za glavnu prolećnu pašu. Svako ometanje u toku ove paše će škoditi, naročito u odgajivanju legla i sakupljanju nektara. 

Društva uvek moraju imati dovoljno saća za sakupljanje meda, posle 4-5 dana od glavne paše treba proveriti medišta i po potrebi ukloniti pune okvire i dodati ih društvima koja su slabija a u njih staviti okvire sa satnim osnovama. To raditi preko dana na brzinu ili uveče.

Ako je paša obilna dodaje se drugo medište ispod medišta koje je više od pola ispunjeno medom. Ako meda ima dovoljno, u popodnevnim satima ga treba ocediti i vratiti prazne ramove rano ujutru. 

Med se vadi posle svake paše, jer se med klasira, podstiču se pčele na rad i donekle sprečava rojenje. Sa vađenjem meda ne treba kasniti ili raniti, pravo vreme je kada su dve trećine ramova pune meda, tada je med zreo i pogodan za ceđenje (vrcanje) i dalje čuvanje.

Vađenje okvira iz košnice se vrši tako što se medište skine i stavi na susednu košnicu, zatim se iz plodišta izvade 2-3 ivična okvira puna meda, sa njih se otresu pčele i okviri se prenesu u odeljenje za ceđenje (vrcanje) meda. Preko plodišta se stavi jedan prazan nastavak medišta, a iz punog se povade okviri sa medom, uklone pčele i smeste u lesonit kutiju za prenos meda, koja se poklopi mokrom tkaninom. Prazno medište se vraća na svoje mesto i košnica se zatvara.

Med se vrca po toplom vremenu i u toploj prostoriji, da ne bi došlo do lomljenja saća. Viljušku za skidanje poklopaca od saća treba zagrejati u toploj vodi, jer se olakšava i ubrzava rad. Treba voditi računa da se ćelije saća okreću suprotno od vetra, jer to može otežavati ceđenje. Kada se med ocedi do pola, ramovi se okreću i cede do kraja, a zatim ih treba ponovo okrenuti u prvobitan položaj i ocediti i drugu polovinu. Ovo se radi da ne bi došlo do lomljenja saća.

Okvire najbolje vratiti uveče, a može i odmah, ukoliko ima paše, tada druge pčele ne napadaju društvo. Rano ujutru treba suziti leto zbog mogućeg grabeža, pogotovo ako ima u blizini drugih pčelinjaka.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Lažne matice, matice trutuše i njihovo suzbijanje

Kako to matice mogu biti lažne? Da li su one štetne po moje društvo i ako jesu kako da ih se rešim? Da li su lažne matice i matice trutuše isto?  Danas vam odgovaramo na ova pitanja, pa da počnemo. Lažne matice javljaju se tokom cele sezone.  Bezmatak  koji duže vreme nema maticu, prelazi u instinktivnu borbu za opstanak koja se manifestuje pojavom mladih matica, tj. pčela radilica koje legu jaja.  S obzirom da nemaju pravo matično leglo, pčele biraju nekoliko radilica koje intenzivno hrane matičnom mlečju. Nakon dobijanja matične mleči, pčele posle izvesnog vremena počinju da legu neoplođena jaja  iz kojih se izležu trutovi.  U košnici može biti više lažnih matica te svaka za svoj račun leže jaja po celoj košnici, zbog čega se događa da gotovo u svakoj ćeliji ima više jaja, a često i u ćelijama sa cvetnim prahom. Mogu se videti i započeti matičnjaci koji su tanji od ostalih, površina im je glatka i nije hrapava kao kod normalnih matičnjaka. Leglo je grbavo, kao kod  matice trutuše  ka

Koji tip košnica je idealan za mene?

  Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.  Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:  Dadan Blatova (DB) košnica  Langstrot Rutova (LR) košnica  Fararova košnica Anton Žnideršičeva košnica Pološka Dadan Blatova - DB DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka  veličine 15,5cm , za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i  varijanta od 12 , koja se sve više koristi. Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito  važna za zimovanje . Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za  razvijanje legla  i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu. Ova ko