Konačno, došao je kraj hladnim i tmurnim zimskim danima, priroda se budi, cveće počinje da cveta, a to za pčelare znači samo jedno - počinje nova sezona i novi radovi u pčelinjaku.
Nijedno godišnje doba ne zahteva toliko pažnje pčelara kao
rano proleće. Proleće za
pčelara počinje sa prvim sunčanim danima i prvim
izletima pčela, tada i počinju
prvi prolećni radovi na pčelinjaku.
Izimljavanje pčela - čim se proleće približi pčelar mora da udvostruči pažnju i da pčele ne ispušta iz vida, jer kraj zime je mnogo opasniji od glavne zime. Pravilno uzimljene i utopljene pčele bez problema će prebroditi i jake zime, a ako februar i mart donesu nekoliko sunčanih dana dobro ce doći da pčele obave PROČISNI LET.
Međutim desi se da se zima povrati i ponovo nastupe hladni
dani,
tada pčele koje nisu utopljene i nemaju dovoljno
hrane neće dobro proći.
Znači da bi se sačuvao mir i smanjila potrošnja
hrane, u ovom periodu ne smemo
uznemiravati pčele bez velike potrebe, nego se
treba zadovoljiti spoljašnjim pregledom.
SPOLJAŠNJI PREGLED - prilikom ovog pregleda, vešt pčelar moći će da proceni stanje društva bez otvaranja košnice. A kako to i vi da uradite? Jednostavno je, ako pčele veselo bruje, izlaze i ulaze u košnicu bez zadržavanja na letu i poletaljci, znači sve je u redu.
Međutim, ako kod neke košnice pčele bezvoljno izleću,lutaju po poletaljci i zidovima košnice kao da nešto traže, znak je da su ostale bez matice ili su bolesne. Sumnjiva društva odmah pregledati, ako nemaju maticu treba im je dodati ili takvo društvo spojiti sa srednje jakim društvom.
U slučaju bolesti pristupiti njegovom lečenju ili ga likvidirati ako je u pitanju opasna zarazna
bolest.
Kad je neka poletaljka pokrivena tamnim zrnastim
mrljama znak je da je društvo
izgubilo maticu i da je nastala grabež. Ako na
letu ima izdrobljenog saća sa mišijim
izmetom ili pregriženih pčela, košnicu treba
otvoriti u toploj prostoriji, da pčele
obrazuju ponovo klube, a košnicu očistiti i štetočinu ukloniti.
Na leto staviti mrežicu, odnosno zatvoriti ga da pčele ne izađu.Kad se prostorija ohladi tj.posle 12-20 časova košnicu
vratiti na svoje mesto u pčelinjaku.
Pri
radu u zamračenoj sobi koristiti crveno svetlo, jer je ono za pčele nevidljivo
i manje će se uznemiravati.
U proleće kad se sneg počne otapati, treba proveriti postolja
košnica kako se ne bi
prevrnule. Postaviti ih tako da su nagnute prema
letu, zbog toga što se voda brže
sliva, a za podmetanje koristiti letvice.Travu
ispred košnica redovno kositi ili iskoreniti.
Ukoliko se odlučite za drugu opciju, u rano
proleće baciti kuhinjsku so.
Svaki pčelar treba da poseduje dnevnik gde će unositi
sve podatke vezane za pčelinjak:
broj okvira u košnici, stanje legla, količine
hrane, stanje i starost matice, zdravstveno
stanje društva, prihranjivanje, posebna opažanja.
Porast ili opadanje prinosa na paši, određuje se kontrolnom vagom, jer se pčele ne uznemiravaju. Vaga se stavlja ispod košnice u kojoj je najbolje društvo, jer ono određuje stvarno stanje paše. Ne treba izgubiti iz vida da i vrhunsko drustvo može vršiti pripremu za rojenje, i neće prikazivati tačno stanje na vagi, samim tim društvo za koje se odlučimo, treba prethodno proveriti, i kad se uverimo da je sve u redu treba ga staviti na vagu. Kontrolu je važno vršiti u vreme kada paša počinje i kada prestaje, jer ako paša naglo stane, pčele će od sakupljenog meda razviti veliko društvo koje će celu košnicu dovesti u nagon za rojenje, a time i do velikog pada količine meda. Vaganjem ćemo znati da je paša takođe oslabila i da je vreme za selidbu.
Vaganje je poželjno vršiti izmedju 7-19 časova. Posle kiše ili magle ne treba vagati jer se kosnica nakupi vlage.
Коментари
Постави коментар