Пређи на главни садржај

Novozelandska metoda proizvodnje matica i matičnjaka

 Mnogi pčelari u želji da postanu nezavisni, žele da pokrenu sopstvenu proizvodnju matica i matičnjaka. To naravno nije lak posao, a mi vam predstavljamo jednu od lakših metoda i nadamo se da ćemo vam pomoći u vašoj nameri ka samostalnoj proizvodnji matica i matičnjaka.


Postoji mnogo metoda za uzgoj matica, naravno svaka od njih ima svoje prednosti i mane. Metoda Harija Klouka, poznatija i kao novozelandska metoda uzgoja matica, jedna je od manje poznatih na našim prostorima.

Za ovaj način dobijanja matičnjaka koriste se košnice nastavljače: LR, DB, Fararova košnica ili pološka sa nastavkom. Suština je da treba što brže ne razdvajajući nastavke, podeliti zajednicu na dva dela i gornji deo učiniti bezmatkom. 

To na jednostavan način možete uraditi postavljanjem pregradne daske tako da se ona uvlači i izvlači od pozadi ili sa bočne strane košnice između dva nastavka. Ležište za pregradnu dasku napravljeno je u gornjem delu okvira matične rešetke tako da je pregradna daska jedan centimenar iznad rešetke. Ukoliko bi razmak bio veći ili manji, pčele bi ga zatvarale voskom ili propolisom.

Postupak nadražajnog prihranjivanja se može opisati na sledeći način. 

Društva koja se odaberu za uzgoj nadražajno se prihranjuju, stimulišući matice na polaganje jaja i razvijanje vrlo jake zajednice u vrlo skučenom prostoru, u dva nastavka. U međuvremenu, matična rešetka se stavlja između dva nastavka. Leto na rešetki je pozadi i zatvoreno, a zatvoren je i otvor za uvlačenje pregradne daske.

Sedam dana pre dodavanja larvi za uzgoj matičnjaka spušta se postolje košnice za visinu donjeg nastavka.  Istovremeno se kompletna košnica okreće za 180 stepeni tako da leto na podnjači bude pozadi, a leto na matičnoj rešetki napred. Zatvara se leto nazad na podnjači, a otvara s prednje strane na matičnoj rešetki. Pčele će ulaziti s prednje strane, ali kroz leto na rešetki u gornji nastavak. S obzirom na to da je matica ispod rešetke u donjem nastavku, pčele će kroz rešetku dolaziti do nje, hraniti je i negovati leglo. Pčele će tako naučiti da komuniciraju s maticom kroz matičnu rešetku.

Na ovaj način razvija se jaka zajednica, jer se prevešavanjem zatvorenog legla u gornjem nastavku sakuplja mnogo pčela. Matica intenzivno seje, jer ima dovoljno i prostora i hrane, a ipak se sve to zbiva u skučenom prostoru.


Dolazimo do postupka koji se zove obezmatičenje, sada treba uvući pregradnu dasku iznad rešetke i time odvojiti gornji deo zajednice od matice i učiniti ga bezmatkom. Dva dana pre dodavanja larvi sređuje se raspored legle u zajednici. Gornji nastavak se zajedno s rešetkom podiže i stavlja uz donji. Iz donjeg nastavka prevešaju se dva do tri okvira legla koje je pred poklapanjem i sa što više mladih pčela. Pri tome treba paziti da se matica slučajno ne prenese gore. Na mesto oduzetih okvira iz gornjeg nastavka prenose se okviri iz kojih je izašlo ili izlazi leglo pa tako matica ima prostora za poleganje. Kada se oba dela zajednice dobro srede, gornji nastavak sa rešetkom stavlja se na plodišni i sve drugo ostaje kao i pre.


Obezmatičenje je proces koji traje samo 48h. Dan pre dodavanja larvi za uzgoj uvlači se pregradna daska u njeno ležište iznad rešetke i otvara zadnje leto na podnjači. Pčele će izlaziti iz donjeg nastavka, ali će se vraćati na leto rešetke i ulaziti u gornji nastavak kako su navikle. Kako je pregradna daska uvučena, sada naće moći da prilaze matici u donji nastavak i za sledeća 24h osetiće bezmatičnost. U gornjem nastavku je puno pčelama na račun dela zajednice u donjem nastavku, što je i bio cilj.








Bezmatku se dodaju larve, presađene u početke matičnjaka. Uz ovaj okvir, koji se stavlja u sredinu nastavka, treba dati okvir s polenom i otklopljenim medom. S druge strane okvira s počecima matičnjaka slože se okviri s leglom pred poklapanjem sa što više mladih pčela. Na kraju se slažu i ostali okviri poklopljenog legla i okviri s polenom i medom. Hranilicu treba napuniti hranom, staviti na krov košnice i ostaviti je na miru do sledećeg dana.

Sledećeg dana, 24 sata po dodavanju uzgojnog materijala, izvlači se pregradna daska, a njen otvor zatvara odgovarajućom letvicom. Zatvara se leto na podnjači pozadi i tako se zajednica opet vraća u jednu biološku celinu. Pčele će i dalje ulaziti u gornji nastavak kroz leto na matičnoj rešetki. Kako je uklonjena pregradna daska, pčele će iznova uspostaviti kontakt s maticom, hraniće je, uzgajati leglo, ali istovremeno nastaviti s uzgojem započetih matičnjaka iznad rešetke.

U narednih nekoliko dana, kada su matičnjaci poklopljeni, stavljaju se u inkubator ili na grejanje u neku drugu zajednicu iznad matične rešetke. Dakle, bezmatičnost je trajala samo 48h. Uz dobru prihranu, ali i skučeni prostor, zajednica je stalno u rojevnom raspoloženju, uz kraće prekide od 48h. Takva se može koristiti cele sezone, a dobijaće se matičnjaci veličine slične rojevnim, uz dobro prihvatanje.


Novozelandska metoda je jedna od najjednostavnijih metoda za uzgajanje matica i matičnjaka, gde na samom kraju pčelaru ostaje čitavo društvo, dok to nije slučaj sa drugim metodama.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Glavna prolećna paša - kada je med spreman za ceđenje (vrcanje)?

U ovoj temi pokušaćemo da rešimo vaše nedoumice ili čak da naučite nešto novo o glavnoj prolećnoj paši i samom postupku vrcanja meda, pa da počnemo sa laganim uvodom u ovu temu. Nikad ne smemo izvaditi sav med iz košnice. Pčelama treba ostaviti sav med koji im je potreban za zimu, a višak uzeti. Dešava se kod pčelarenja sa nastavljačima, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je čak nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačima sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu. Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 15kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu. Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i duplo. Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti,

Lažne matice, matice trutuše i njihovo suzbijanje

Kako to matice mogu biti lažne? Da li su one štetne po moje društvo i ako jesu kako da ih se rešim? Da li su lažne matice i matice trutuše isto?  Danas vam odgovaramo na ova pitanja, pa da počnemo. Lažne matice javljaju se tokom cele sezone.  Bezmatak  koji duže vreme nema maticu, prelazi u instinktivnu borbu za opstanak koja se manifestuje pojavom mladih matica, tj. pčela radilica koje legu jaja.  S obzirom da nemaju pravo matično leglo, pčele biraju nekoliko radilica koje intenzivno hrane matičnom mlečju. Nakon dobijanja matične mleči, pčele posle izvesnog vremena počinju da legu neoplođena jaja  iz kojih se izležu trutovi.  U košnici može biti više lažnih matica te svaka za svoj račun leže jaja po celoj košnici, zbog čega se događa da gotovo u svakoj ćeliji ima više jaja, a često i u ćelijama sa cvetnim prahom. Mogu se videti i započeti matičnjaci koji su tanji od ostalih, površina im je glatka i nije hrapava kao kod normalnih matičnjaka. Leglo je grbavo, kao kod  matice trutuše  ka

Koji tip košnica je idealan za mene?

  Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.  Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:  Dadan Blatova (DB) košnica  Langstrot Rutova (LR) košnica  Fararova košnica Anton Žnideršičeva košnica Pološka Dadan Blatova - DB DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka  veličine 15,5cm , za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i  varijanta od 12 , koja se sve više koristi. Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito  važna za zimovanje . Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za  razvijanje legla  i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu. Ova ko