Пређи на главни садржај

Bolesti odraslih pčela i njihovo lečenje

 Bitna stvar koju morate razlikovati kod bolesti pčela jesu: bolesti odraslih pčela i bolesti legla. Sada govorimo o bolesti odraslih pčela koje se mogu završiti katastrofalnim posledicama, a to su: nozema, akaroza i majska bolest.

 

Nozema je parazit koji napada organe za varenje (srednje crevo), razara tkivo i jedan
deo nesvarene hrane izbacuje u vidu dijareje, u ovom izmetu su paraziti u obliku
spora. Zaraza nastaje uglavnom zimi, i širi se po celoj košnici i od nje obole samo pčele iz te košnice jer se one zimi ne mešaju sa drugim društvima. Pčele zaražene ovim parazitom
šire bolest preko cvetova, pojila, prenosi se rojevima, maticama, premeštanjem ramova iz
košnice u košnicu. Pri unošenju u organizam parazit ne napada odmah organizam, već kad
nastupe povoljni uslovi za to. Mogu i mesecima inkubirati u organizmu pčele.

Pčelinja društva obolela od ove bolesti, u proleće se slabo razvijaju, zato što gube veliki broj
izletnica, pa i na dobroj paši imaju mali prinos, i ostavljaju utisak da životare. Ovaj izgled
uočljiv je u aprilu, posle vlažnih zima koje pogoduju razmnožavanju klica koje izazivaju
ovu bolest. Najveći gubici nastaju na kraju zime I u proleće. Ako je leto suvo i toplo bolest
se ređe javlja a može I da isčezne bez intervencije pčelara.

Znaci oboljenja - čim se primeti da u zimskim i prolećnim danima izleću 1 metar i
da se odmah vraćaju i padaju pred košnicom, dovoljna je opomena da se košnica mora
otvoriti. Ako se na podnjači nađu gomilice pčela koje se tiskaju i sa naduvenim stomacima,
koji kad ih pritisnemo izbace siv mlaz tečnosti, znak je da je nastupila nozema. Najsigurnije je uzeti 
30-50 uginulih pčela i poslati veterinarsko-dijagnostičkoj stanici na pregled.

Preventiva - pčelar treba da ima u vidu da svežih klica ima skoro uvek u košnici, ali da
bolest nastupa tek kada se one umnože, pošto vlaga pogoduje razmnožavanju ovog
parazita, pčelinjak treba da bude na osušitom i sunčanom terenu, jer je to jedna od
preventiva.

Lečenje – kad se ustanovi nozema, preduzimaju se mere u dva pravca: suzbijanju širenja zaraze i jačanje slabih društava. Ako je bolest suviše kasno otkrivena, kada je već jedan deo društva propao ili kada nema nade za njegov oporavak, onda takvo društvo treba uništiti, okvire držati ~15min u proključaloj vodi, plamenom preći preko zidova košnice, pretapanje voska i prokuvavanje meda.

U slučaju da se nozema ustanovi kod još očuvanog društva onda treba preduzeti mere da se dobije što više mladih pčela, treba zameniti maticu, dobro utopliti i prihraniti lekovitim sirupom, tako što se 20 grama Fumaglin-DCX rastopi u toploj vodi i doda u 20 litara šećernog sirupa. Ako je zaraza uzela maha, stavlja se 15 grama Fumaglin DCX u 15 litara šećernog sirupa.

Svako društvo tokom proleća (mart) ili u jesn (avgust ili septembar) dobije po 2,5L u tri navrata. Prvim prihranjivanjem treba 0,5L ovog sirupa poprskati sve okvire i pčele u plodištu. Drugo prihranjivanje obaviti posle 4-5 dana i sipati 1L u hranilicu. Treće prihranjivanje se obavlja 7-10 dana posle drugog.


Akaroza - je najopasnija bolest odraslih pčela, to je krpelj koji se nastanjuje i
razmnožava. Napada uglavnom mlade pčele, kojima pije krv I tako iscrpljuje organizam. Da bi se ovo primetilo, od infekcije treba da prodje 6-7
nedelja. Prenosi se samo direktnim kontaktom sa obolelom pčelom. Akaroza se primećuje početkom proleća. Obolele pčele pokušavaju da lete ali brzo padaju na zemlju i puze oko leta, poskakuju na poletaljci i uznemireno lepršaju krilima.

Lečenje se vrši dimljenjem određenim preparatima koji uništavaju krpelje, ali ne i njihova
jaja, koja su duboko u trahejama pčela, pa se lečenje obavlja vise 
puta. Do sada je najbolje
rezultate dao preparat folbeks,u hemijskom pogledu hlor-benzilat. Njime se natopi
upijajuća hartija, zapali se i odmah ugasi, okači između okvira, a odmah zatim se leto zatvori. Lek se daje predveče kad prestane izletanje pčela. Posle 7-8 dana postupak se

obavlja ponovo. Najbolje je ovo raditi u aprilu ili početkom maja.


Majska bolest - kao što joj i sam naziv govori, javlja se obično u maju. Obolele pčele slabije izleću iz košnice, izmorene su, imaju naduvene stomake i sve ih je više takvih na letu. Ne mogu da polete i obično ih vidite kako se prevrću. Posledica ovog oboljenja je da pate od zatvora, zbog nagomilavanja cvetnog praha u crevnom kanalu. Bolest traje nekoliko dana i kada nastupi lepo vreme i prolećna paša oni nestaju. Ukoliko lošije vreme potraje, pčelama se daje topao med (doda se 20% tople vode) ili sirup uz dodatak 2 grama kuhinjske soli na litar hrane. So deluje laksativno, i kada se pročiste, nastaviće sa normalnim funkcionisanjem.





Коментари

Популарни постови са овог блога

Glavna prolećna paša - kada je med spreman za ceđenje (vrcanje)?

U ovoj temi pokušaćemo da rešimo vaše nedoumice ili čak da naučite nešto novo o glavnoj prolećnoj paši i samom postupku vrcanja meda, pa da počnemo sa laganim uvodom u ovu temu. Nikad ne smemo izvaditi sav med iz košnice. Pčelama treba ostaviti sav med koji im je potreban za zimu, a višak uzeti. Dešava se kod pčelarenja sa nastavljačima, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je čak nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačima sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu. Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 15kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu. Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i duplo. Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti, ...

Lažne matice, matice trutuše i njihovo suzbijanje

Kako to matice mogu biti lažne? Da li su one štetne po moje društvo i ako jesu kako da ih se rešim? Da li su lažne matice i matice trutuše isto?  Danas vam odgovaramo na ova pitanja, pa da počnemo. Lažne matice javljaju se tokom cele sezone.  Bezmatak  koji duže vreme nema maticu, prelazi u instinktivnu borbu za opstanak koja se manifestuje pojavom mladih matica, tj. pčela radilica koje legu jaja.  S obzirom da nemaju pravo matično leglo, pčele biraju nekoliko radilica koje intenzivno hrane matičnom mlečju. Nakon dobijanja matične mleči, pčele posle izvesnog vremena počinju da legu neoplođena jaja  iz kojih se izležu trutovi.  U košnici može biti više lažnih matica te svaka za svoj račun leže jaja po celoj košnici, zbog čega se događa da gotovo u svakoj ćeliji ima više jaja, a često i u ćelijama sa cvetnim prahom. Mogu se videti i započeti matičnjaci koji su tanji od ostalih, površina im je glatka i nije hrapava kao kod normalnih matičnjaka. Leglo je grbavo...

Koji tip košnica je idealan za mene?

  Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.  Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:  Dadan Blatova (DB) košnica  Langstrot Rutova (LR) košnica  Fararova košnica Anton Žnideršičeva košnica Pološka Dadan Blatova - DB DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka  veličine 15,5cm , za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i  varijanta od 12 , koja se sve više koristi. Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito  važna za zimovanje . Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za  razvijanje legla  i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa...