Bitna stvar koju morate razlikovati kod bolesti pčela jesu: bolesti odraslih pčela i bolesti legla. Sada govorimo o bolesti odraslih pčela koje se mogu završiti katastrofalnim posledicama, a to su: nozema, akaroza i majska bolest.
Nozema je parazit
koji napada organe za varenje (srednje crevo), razara tkivo i jedan
deo nesvarene hrane izbacuje u vidu dijareje, u
ovom izmetu su paraziti u obliku
spora. Zaraza nastaje uglavnom zimi, i širi se po
celoj košnici i od nje obole samo pčele iz te košnice jer se one zimi ne mešaju
sa drugim društvima. Pčele zaražene ovim parazitom
šire bolest preko cvetova, pojila, prenosi se
rojevima, maticama, premeštanjem ramova iz
košnice u košnicu. Pri unošenju u organizam
parazit ne napada odmah organizam, već kad
nastupe povoljni uslovi za to. Mogu i mesecima
inkubirati u organizmu pčele.
Pčelinja društva obolela od ove bolesti, u proleće se slabo razvijaju,
zato što gube veliki broj
izletnica, pa i na dobroj paši imaju mali prinos,
i ostavljaju utisak da životare. Ovaj izgled
uočljiv je u aprilu, posle vlažnih zima koje
pogoduju razmnožavanju klica koje izazivaju
ovu bolest. Najveći gubici nastaju na kraju zime I
u proleće. Ako je leto suvo i toplo bolest
se ređe javlja a može I da isčezne bez
intervencije pčelara.
Znaci oboljenja - čim se primeti da u zimskim i prolećnim
danima izleću 1 metar i
da se odmah vraćaju i padaju pred košnicom, dovoljna
je opomena da se košnica mora
otvoriti. Ako se na podnjači nađu gomilice pčela
koje se tiskaju i sa naduvenim stomacima,
koji kad ih pritisnemo izbace siv mlaz tečnosti,
znak je da je nastupila nozema. Najsigurnije je uzeti 30-50 uginulih pčela i poslati veterinarsko-dijagnostičkoj
stanici na pregled.
Preventiva - pčelar treba da ima u vidu da svežih klica ima
skoro uvek u košnici, ali da
bolest nastupa tek kada se one umnože, pošto vlaga
pogoduje razmnožavanju ovog
parazita, pčelinjak treba da bude na osušitom i
sunčanom terenu, jer je to jedna od
preventiva.
Lečenje – kad se ustanovi nozema, preduzimaju se mere u dva
pravca: suzbijanju širenja zaraze i jačanje slabih društava. Ako je bolest
suviše kasno otkrivena, kada je već jedan deo društva propao ili kada nema nade
za njegov oporavak, onda takvo društvo treba uništiti, okvire držati ~15min u
proključaloj vodi, plamenom preći preko zidova košnice, pretapanje voska i
prokuvavanje meda.
U slučaju da se nozema ustanovi kod još očuvanog društva onda
treba preduzeti mere da se dobije što više mladih pčela, treba zameniti maticu,
dobro utopliti i prihraniti lekovitim sirupom, tako što se 20 grama
Fumaglin-DCX rastopi u toploj vodi i doda u 20 litara šećernog sirupa. Ako je
zaraza uzela maha, stavlja se 15 grama Fumaglin DCX u 15 litara šećernog
sirupa.
Svako društvo tokom proleća (mart) ili u jesn (avgust ili
septembar) dobije po 2,5L u tri navrata. Prvim prihranjivanjem treba 0,5L ovog
sirupa poprskati sve okvire i pčele u plodištu. Drugo prihranjivanje obaviti
posle 4-5 dana i sipati 1L u hranilicu. Treće prihranjivanje se obavlja 7-10
dana posle drugog.
Akaroza
- je najopasnija bolest odraslih pčela, to je krpelj koji se
nastanjuje i
razmnožava. Napada uglavnom mlade pčele, kojima
pije krv I tako iscrpljuje
organizam. Da bi se ovo primetilo, od infekcije treba da prodje 6-7
nedelja. Prenosi se samo direktnim kontaktom sa
obolelom pčelom. Akaroza se
primećuje početkom proleća. Obolele pčele
pokušavaju da lete ali brzo padaju na zemlju i puze oko leta, poskakuju na
poletaljci i uznemireno lepršaju krilima.
Lečenje se vrši dimljenjem određenim preparatima koji
uništavaju krpelje, ali ne i njihova
jaja, koja su duboko u trahejama pčela, pa se lečenje
obavlja vise puta. Do sada je najbolje
rezultate dao preparat folbeks,u hemijskom pogledu hlor-benzilat.
Njime se natopi
upijajuća hartija, zapali se i odmah ugasi, okači
između okvira, a odmah zatim se leto zatvori. Lek se daje predveče kad
prestane izletanje pčela. Posle 7-8 dana postupak se
obavlja ponovo. Najbolje je ovo raditi u aprilu
ili početkom maja.
Majska
bolest - kao što joj i sam naziv govori, javlja se obično u maju.
Obolele pčele slabije izleću iz košnice, izmorene su,
imaju naduvene stomake i sve ih je više takvih na letu. Ne mogu da polete i
obično ih vidite kako se prevrću. Posledica ovog oboljenja je da pate od zatvora, zbog nagomilavanja cvetnog praha u
crevnom kanalu. Bolest traje nekoliko dana i kada nastupi lepo vreme i prolećna
paša oni nestaju. Ukoliko lošije
vreme potraje, pčelama se daje topao med (doda se 20% tople vode)
ili sirup uz dodatak 2 grama kuhinjske soli
na litar hrane. So deluje laksativno, i kada se pročiste, nastaviće sa
normalnim funkcionisanjem.
Коментари
Постави коментар