Bolesti pčelinjeg legla

 U bolesti pčelinjeg legla spada: 

1) Američka trulež (kuga pčelinjeg legla) - To je bolest zatvorenog pčelinjeg legla, nastaje dok je larva jos nepoklopljena. Obolevaju jača društva i društva koja su sklona grabeži, jer pljačkajući druga društva unose u košnicu zarazu. Takvo društvo treba spaliti. Bolest najčešće prenosi sam pčelar, kad umnožava društva, kada pojačava društva, kad prenosi saće u drugu košnicu, kad kupuje veštačke satne osnove koje nisu dezinfikovane, kad kupuje zarazene košnice, staro zaraženo saće, pri ceđenju meda itd. Ustanovljeno je da spore ove bolesti mogu vrlo dugo živeti, čak preko dvadeset godina, jer kad spore dođu u povoljnu okolinu ponovo se aktiviraju.

Znaci bolesti - obično prođe i po nekoliko nedelja a da pčelar ne zna da mu je društvo
obolelo, jer stradaju uglavnom poklopljene larve, te nisu odmah vidljive promene. Poklopci na leglu mestimično dobiju pege, zatim ta mesta potamne i udube se. Na tim mestima se vide manje ili veće rupice. Ako skinemo poklopce sa ćelije videćemo uginulu larvu koja je izmenila oblik, boju, svežinu i postala mlitava, gubi sedefasti sjaj i postepeno prima svetlo žutu boju. 

Sedam dana posle smrti larva je sivo-žuta ili žuto-smeđa. Narednih dana larva prileže uz jedan zid ćelije i postaje sve tamnija. Kožica larve postaje krta, a larva se pretvara u lepljivu masu. Ako se čačkalicom proba izvući larva, masa se rasteže u duge konce i ima miris nalik stolarskom lutkal lepku. To stanje nastupa 3-4 nedelje posle uginuća larve. Odrasle pčele ne obolevaju od ove bolesti, ako se društvo zarazi proleće, promene su vidljive pri kraju leta ili u jesen, a ako se zarazi u jesen, primećuje se tek u proleće. 

Ponekad se desi da se oslabljeno društvo iseli iz košnice, što se obično dogodi u pozno leto, tako da pozni rojevi bude sumnju da potiču iz zaraženih košnica.

Najsigurniji način da ne dođe do pojave ove bolesti je prihranjivanje sirupom u koju se stavi sulfatiazol i streptomycin. Za 10 pčelinjih društava potrebno je 5 grama sulfatiazola i 1 gram streptomicina na 5L sirupa. Lekovi se pojedinačno dodaju u sirup. Prvo prihranjivanje vrši se u drugoj polovini marta, drugo krajem aprila, treće u julu i četvrto krajem avgusta ili početkom septembra.

2) Evropska trulež - napada otvoreno leglo, a ako duže traje, napada i zatvoreno. Zaraza nastupa u prvim danima života larve (4-5 dana posle izleganja), brzo se širi i za 10 dana oboli celo leglo. Tri dana pre zatvaranja ćelija, prstenasti deo larve postaje deformisan. Kroz kožu se primećuje crevo puno cvetnog praha u vidu tamno žute pruge. Obolele larve menjaju svoj normalan položaj, a nekad su presavijene i preko ćelija. Tela larvi dobijaju odmah tamniju boju, i ako je izvučemo iz ćelije osetićemo jak miris nalik sirćetu.

Masa koja truli nije lepljiva, te zbog toga pčele uspevaju da očiste leglo od uginulih larvi. Usled ove bolesti gnezdo dobija karakteristično šarenilo od poklopljenih i nepoklopljenih ćelija, po tome se ova bolest najpre i uočava. Bolest se najpre javlja u proleće a može i u drugim godišnjim dobima. U vreme paše popušta, ali čim paša prođe javlja se ponovo.

3) Krečno leglo - prouzrokuje ga gljivica slična buđi. Napada prevashodno trutovsko leglo a pojedini i radilično. Gljivice se brzo razmnožavaju i belim končićima okružuju larve koje ubrzo uginu. Uginula larva se skameni i pretvara u beličastu masu sa tamno zelenim prugama.

Bolest se javlja u maju ili junu.

4) Kameno leglo - spore ove gljivice može prenositi i najslabiji vetar, koje kad padnu na larvu počinju sa klijanjem i stvaraju sivu plesan. Obolelo leglo prekriveno je žuto-zelenom skramom, a uginule larve pretvore se u tvrdu masu kao kamen. Takvo društvo se ne leči već se uništava, med i saće spaljuje, a košnica se dezinfikuje.