Zima je veoma zahtevno godišnje doba, pogotovo za pčelare početnike. Mi smo tu da Vam olakšamo da što lakše prođete kroz vašu prvu zimu ili čak ako ste dugogodišnji pčelar, da podelimo neke savete koje možda do sada niste čuli.
Postoji više faktora koji utiču na uspešno uzimljavanje pčela i to su:
1) Rezervna hrana - po pravilu nijedno društvo ne bi smelo da zazimi sa manje od 15 kg meda.
2) Kvalitet hrane - cvetni med je najbolji za prezimljavanje pčela, takođe na kraju pčelarske sezone treba dodati i šećerni sirup kao prihranu, jer pčele med dobijen preradom šećernog sirupa smeštaju bliže leglu i pre ga troše zimi, i samim tim lakše prebrode zimu. Kasnije kada pređu na cvetni med i zima popusti, mogu da izlaze na čišćenje. Zato pri ovakvoj hrani ne dolazi do proliva a još manje do stradanja pčela.
3) Ventilacija - poznato je da pčele dobro podnose suv hladan vazduh, dok na primer vlažan vazduh na njih ima veoma loš uticaj, pogotovo u vreme prezimljavanja. Vlažan vazduh stvara se za vreme zimskog sagorevanja meda i usled nedostatka dobre ventilacije ostaje u košnici i tako stvara vlagu na zidovima i saću.
4) Zaštita od vlage i vetra - moraju se pele dobro zaštititi od vlage i jakih vetrova, zato pčele treba staviti tamo gde se ne sliva i zadržava voda. Košnice treba odići da vazduj struji ispod njih, čime se izbegava pojava plesni na saću.
5) Zaštita pčelinjaka - svako uznemiravanje negativno utiče na pčelinja društva, zato ih treba osigurati od ljudi i životinja.
6) Jačina društva - najbolje zimuju srednje jaka društva, koja u jesen poseduju 8-9 ulica u košnici (prostor između okvira) i koja prestaju sa leglom čim prestane jesenja paša, jer društva koja neguju leglo do kasno u jesen su stalno u pokretu i mnogo energije troše, pčele je nadoknađuju medom i nemirna su preko zime što se manifestuje prolivom, a to je znak lošeg zimovanja. Takva društva se u proleće slabo razvijaju i daju loše rezultate. Srednje jaka društva ne bruje, malo troše hrane i u proleće se brzo izgrađuju i daju odlične rezultate.
7) Sređivanje zimske hrane i uzimljavanje pčela - uzimljavanje pčela obuhvata nekoliko operacija, prvo se ramovi sa leglom i manjim mednim vencima stave u sredinu, a levo i desno ramovi sa sve većim mednim vencima, tako da poslednji ramovi uz bočni zid i pregradnu dasku budu ramovi sa najvišim mednim vencima. Kad su sređene zalihe, staviti pregradnu dasku između praznih ramova i društva sa rezervnom hranom. Uzimljavanje se vrši tako što se po poklopnim daskama stavi dosta papira, na taj način se gotovo hermetički pokrije plodište. Nukleuse i slaba društva treba zazimiti po 2 u jednoj košnici.
Pčelinjaku je potrebno obezbediti mir. Jedan od najvećih neprijatelja pčelinjaku je neiskusan pčelar koji često otvara košnicu kako bi se uverio da su pčele dobro, lupa i kucka o košnicu kako bi čuo da li zuje. Kada sneg pokrije leta, neiskusni pčelar se uplaši da mu se pčele ne uguše pa čisti sneg oko i ispod košnica, a neki i otvaraju košnice. Sve ovo uznemirava pčele koje tada troše više hrane, pa se sve rezerve smanjuju, a pčele dovode u opasnost. Mačke, psi a takođe i živina uznemiravaju pčele, te im treba onemogućiti prilaz pčelinjaku. U toku zime treba voditi računa o tome da li pčele imaju dovoljno vazduha, jer se događa da mrtve pčele zatvore leta, pa treba guščijim perom očistiti ista. Ako su košnice pokrivene snegom, ne treba paničiti da će se ugušiti jer sneg propušta vazduh. Ali ako se sneg zadrži, treba ga očistiti sa leta i sa krova jer se sneg topi, uveče mrzne, a led ne propušta vazduh, te se pčele mogu ugušiti.
Zimsko prihranjivanje - u toku zime se to radi jedino iz nužde, ako pčele nemaju dovoljno hrane. Treba voditi računa da ne dođe do toga.
Коментари
Постави коментар