Пређи на главни садржај

Radovi u pčelinjaku posle jesenje paše

 U jesen se moraju pregledati sve košnice, tačno vreme pregleda zavisi od klime i paše. Prilikom pregleda najvažnije je obratiti pažnju na jačinu društva, maticu, rezervnu hranu i ispravnost košnice. Ako pčelar naiđe na slabo društvo, što se u jesen često dešava jer su se rojile ili društvima kojima je pčelar cele sezone pomagao i koja nisu ojačala. Ovakva društva treba spojiti sa srednje jakim društvima. Takođe treba voditi računa da se zadrži mlađa matica čije je leglo besprekorno. Maticu stariju od dve godine nije preporučljivo držati. Slaba društva su ona koja u prvim hladnim noćima ne poseduju više od 6-7 ulica (prostor između okvira). 

Do proleća, po normalnim zimskim uslovima uginuće jedan broj pčela za 2 ulice. Treba napomenuti da izvesna duštva tokom avgusta i septembra izgledaju jaka po broju pčela, međutim ako paša rano prestane, videćemo da im nedostaju mlade pčele i leglo, jer pri prestanku paše prestaje i nagon za razmnožavanje i pčele počinju izbacivati trutove iz košnice. 

Kada jesenja paša prestane, a uz to i naglo zahladni, matice smanje ili u gorem slučaju, prestanu nositi jaja. Ali čim vreme otopli, počinju nositi jaja ali znatno manje. Poznato je da se kod nekih matica javlja iznemoglost ili neki drugi znaci koji ugrožavaju opstanak društva. Tada pčele obično počinju graditi matičnjake. Nekad se desi da pčele zanemare zamenu matice i počnu intezivnije hraniti staru maticu što joj uveliko smanjuje životni vek. 

Okolnost da se matica nalazi u košnici i da pčele uredno donose cvetni prah i normalno izleću, obmane i iskusnog pčelara, jer u košnici nema legla, zato je teško uočiti jesenje bezmatke. Češćim pregledom možemo utvrditi stanje košnice, ali i tada nismo sigurni da nam proleće neće doneti neka neprijatna iznenađenja. Iscrpljenost matice dolazi i usled starosti ili zbog toga što su mlade matice oplođene sa nedovoljno razvijenim trutovima. Samu iscrpljenost matica nagoveštava izgled njihovog legla koje je nekompaktno i u masi nije iste starosti (bilo otvoreno ili zatvoreno), nego je raštrkano i izmešano, ponekad žućkasto umesto sedefasto.

Pri proceni mora se biti obazriv, ne sme se zaboraviti da ponekad i dobra matica s jeseni prestane nositi jaja, takođe prestaju nositi kad se u jesen dodaju drugim društvima, a i mlade matice koje su kasno oplođene, kad je lepo vreme i ima još trutova, ne legu jaja odmah, već tek počinju u proleće i nose kao najbolje matice. Ako se utvrdi da je bezmatak, dodaje se matica ukoliko je društvo jako, u protivnom se spaja ili rastura. Važan detalj je ako košnice imaju malo rezervne hrane, moraju se obilno prihranjivati.

Jesenja paša je svuda ''tanka'', pa se samim tim pčele moraju prihranjivati. Uovom periodu pčele koncentrišu zalihe meda u okvire sa leglom i u njima prave deblje ili tanje medne kape ispod kojeg se nalaze pojasevi cvetnog praha.

Ako pčelinje porodice do septembra ne uspeju sebi obezbediti zimnicu od 15 kg meda po društvu, treba pristupiti prihranjivanju, koje iznosi 1-2 litra po obroku (voda:šećer=50:50). Kad nastupe hladni dani, iz plodišta odstraniti okvire koji su nepotrebni, ili su lošeg kvaliteta. U slučaju da nema dovoljno pčela za zimovanje, treba ih pojačati pčelama iz iskucanaca. Kad je sve završeno preostaje samo da pčelar skrati leta na svim košnicama i zatvori pukotine kako ne bi došlo do grabeži. Prazno saće uskladištiti i zaštititi od miševa i moljaca.

Za iskucavanje pčela potrebna je trmka (vrškara ili iskucanik) i košnica. Trmku treba dobro nadimiti i preneti malo dalje od pčelinjaka, a na njeno mesto postaviti praznu, da bi pčele koje izlaze mogle u nju ući. Prebacivanje obavljati rano ujutru. Trmku ponovo dobro nadimiti, a zatim nožem (koji je pri vrhu savijen pod pravim uglom) odvajati jedan po jedan sat od zidova trmke počev od onog gde ima najmanje pčela. Dva prva izvađena sata sa pčelama staviti pravo u košnicu, a zatim redom vaditi saće dok ne dođemo do legla. Nakon toga pčele treba istresti na saće, a leglo staviti u ram i vezati kanapom. Kad to bude gotovo, neophodno je povezati i ostale ramove sa saćem. Posle vezivanja saća i smeštanja u košnicu, istresaju se sve preostale pčele. Vrlo je važno proveriti da li je matica u košnici ili je ostala u trmki, zatim košnicu stavljamo na mesto gde je bila trmka, vodeći računa da visina leta košnice bude kao i kad je tu bila trmka. Uveče bi bilo poželjno dodati jedan ram sa saćem koji je prethodno isprskan sirupom. Već sledećeg dana početi sa prihranom, sve dok društvo ne ojača i ne izgradi dovoljno novog saća, a staro saće pomerati u kraj košnice dok se potpuno ne ukloni, a kasnije iscedi med i otopi saće.





Коментари

Популарни постови са овог блога

Glavna prolećna paša - kada je med spreman za ceđenje (vrcanje)?

U ovoj temi pokušaćemo da rešimo vaše nedoumice ili čak da naučite nešto novo o glavnoj prolećnoj paši i samom postupku vrcanja meda, pa da počnemo sa laganim uvodom u ovu temu. Nikad ne smemo izvaditi sav med iz košnice. Pčelama treba ostaviti sav med koji im je potreban za zimu, a višak uzeti. Dešava se kod pčelarenja sa nastavljačima, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je čak nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačima sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu. Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 15kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu. Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i duplo. Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti,

Lažne matice, matice trutuše i njihovo suzbijanje

Kako to matice mogu biti lažne? Da li su one štetne po moje društvo i ako jesu kako da ih se rešim? Da li su lažne matice i matice trutuše isto?  Danas vam odgovaramo na ova pitanja, pa da počnemo. Lažne matice javljaju se tokom cele sezone.  Bezmatak  koji duže vreme nema maticu, prelazi u instinktivnu borbu za opstanak koja se manifestuje pojavom mladih matica, tj. pčela radilica koje legu jaja.  S obzirom da nemaju pravo matično leglo, pčele biraju nekoliko radilica koje intenzivno hrane matičnom mlečju. Nakon dobijanja matične mleči, pčele posle izvesnog vremena počinju da legu neoplođena jaja  iz kojih se izležu trutovi.  U košnici može biti više lažnih matica te svaka za svoj račun leže jaja po celoj košnici, zbog čega se događa da gotovo u svakoj ćeliji ima više jaja, a često i u ćelijama sa cvetnim prahom. Mogu se videti i započeti matičnjaci koji su tanji od ostalih, površina im je glatka i nije hrapava kao kod normalnih matičnjaka. Leglo je grbavo, kao kod  matice trutuše  ka

Koji tip košnica je idealan za mene?

  Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.  Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:  Dadan Blatova (DB) košnica  Langstrot Rutova (LR) košnica  Fararova košnica Anton Žnideršičeva košnica Pološka Dadan Blatova - DB DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka  veličine 15,5cm , za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i  varijanta od 12 , koja se sve više koristi. Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito  važna za zimovanje . Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za  razvijanje legla  i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu. Ova ko