U jesen se moraju pregledati sve košnice, tačno vreme pregleda zavisi od klime i paše. Prilikom pregleda najvažnije je obratiti pažnju na jačinu društva, maticu, rezervnu hranu i ispravnost košnice. Ako pčelar naiđe na slabo društvo, što se u jesen često dešava jer su se rojile ili društvima kojima je pčelar cele sezone pomagao i koja nisu ojačala. Ovakva društva treba spojiti sa srednje jakim društvima. Takođe treba voditi računa da se zadrži mlađa matica čije je leglo besprekorno. Maticu stariju od dve godine nije preporučljivo držati. Slaba društva su ona koja u prvim hladnim noćima ne poseduju više od 6-7 ulica (prostor između okvira).
Do proleća, po normalnim zimskim uslovima uginuće jedan broj pčela za 2 ulice. Treba napomenuti da izvesna duštva tokom avgusta i septembra izgledaju jaka po broju pčela, međutim ako paša rano prestane, videćemo da im nedostaju mlade pčele i leglo, jer pri prestanku paše prestaje i nagon za razmnožavanje i pčele počinju izbacivati trutove iz košnice.
Kada jesenja paša prestane, a uz to i naglo zahladni, matice smanje ili u gorem slučaju, prestanu nositi jaja. Ali čim vreme otopli, počinju nositi jaja ali znatno manje. Poznato je da se kod nekih matica javlja iznemoglost ili neki drugi znaci koji ugrožavaju opstanak društva. Tada pčele obično počinju graditi matičnjake. Nekad se desi da pčele zanemare zamenu matice i počnu intezivnije hraniti staru maticu što joj uveliko smanjuje životni vek.
Okolnost da se matica nalazi u košnici i da pčele uredno donose cvetni prah i normalno izleću, obmane i iskusnog pčelara, jer u košnici nema legla, zato je teško uočiti jesenje bezmatke. Češćim pregledom možemo utvrditi stanje košnice, ali i tada nismo sigurni da nam proleće neće doneti neka neprijatna iznenađenja. Iscrpljenost matice dolazi i usled starosti ili zbog toga što su mlade matice oplođene sa nedovoljno razvijenim trutovima. Samu iscrpljenost matica nagoveštava izgled njihovog legla koje je nekompaktno i u masi nije iste starosti (bilo otvoreno ili zatvoreno), nego je raštrkano i izmešano, ponekad žućkasto umesto sedefasto.
Pri proceni mora se biti obazriv, ne sme se zaboraviti da ponekad i dobra matica s jeseni prestane nositi jaja, takođe prestaju nositi kad se u jesen dodaju drugim društvima, a i mlade matice koje su kasno oplođene, kad je lepo vreme i ima još trutova, ne legu jaja odmah, već tek počinju u proleće i nose kao najbolje matice. Ako se utvrdi da je bezmatak, dodaje se matica ukoliko je društvo jako, u protivnom se spaja ili rastura. Važan detalj je ako košnice imaju malo rezervne hrane, moraju se obilno prihranjivati.
Jesenja paša je svuda ''tanka'', pa se samim tim pčele moraju prihranjivati. Uovom periodu pčele koncentrišu zalihe meda u okvire sa leglom i u njima prave deblje ili tanje medne kape ispod kojeg se nalaze pojasevi cvetnog praha.
Ako pčelinje porodice do septembra ne uspeju sebi obezbediti zimnicu od 15 kg meda po društvu, treba pristupiti prihranjivanju, koje iznosi 1-2 litra po obroku (voda:šećer=50:50). Kad nastupe hladni dani, iz plodišta odstraniti okvire koji su nepotrebni, ili su lošeg kvaliteta. U slučaju da nema dovoljno pčela za zimovanje, treba ih pojačati pčelama iz iskucanaca. Kad je sve završeno preostaje samo da pčelar skrati leta na svim košnicama i zatvori pukotine kako ne bi došlo do grabeži. Prazno saće uskladištiti i zaštititi od miševa i moljaca.
Za iskucavanje pčela potrebna je trmka (vrškara ili iskucanik) i košnica. Trmku treba dobro nadimiti i preneti malo dalje od pčelinjaka, a na njeno mesto postaviti praznu, da bi pčele koje izlaze mogle u nju ući. Prebacivanje obavljati rano ujutru. Trmku ponovo dobro nadimiti, a zatim nožem (koji je pri vrhu savijen pod pravim uglom) odvajati jedan po jedan sat od zidova trmke počev od onog gde ima najmanje pčela. Dva prva izvađena sata sa pčelama staviti pravo u košnicu, a zatim redom vaditi saće dok ne dođemo do legla. Nakon toga pčele treba istresti na saće, a leglo staviti u ram i vezati kanapom. Kad to bude gotovo, neophodno je povezati i ostale ramove sa saćem. Posle vezivanja saća i smeštanja u košnicu, istresaju se sve preostale pčele. Vrlo je važno proveriti da li je matica u košnici ili je ostala u trmki, zatim košnicu stavljamo na mesto gde je bila trmka, vodeći računa da visina leta košnice bude kao i kad je tu bila trmka. Uveče bi bilo poželjno dodati jedan ram sa saćem koji je prethodno isprskan sirupom. Već sledećeg dana početi sa prihranom, sve dok društvo ne ojača i ne izgradi dovoljno novog saća, a staro saće pomerati u kraj košnice dok se potpuno ne ukloni, a kasnije iscedi med i otopi saće.
Коментари
Постави коментар