Пређи на главни садржај

Šta sve morate znati pre nego što otvorite košnicu?

 Pregled pčela mora imati opravdan cilj, treba da saznamo: 


1) Opšte stanje društva

2) Kako pčele napreduju sa gradnjom saća na dodatnim satnim osnovama

3) Da li je matica počela sa polaganjem jaja

4) Kako je stanje u vezi bolesti pčela

5) Ima li hrane u košnici i sl.


Pčele je neophodno pregledati, ali treba znati da svaki pregled remeti pčelinji rad i razvoj društva.


Prvi pregled - ne može se kalendarski tačno odrediti kada početi sa prvim pregledom, ali najbolje bi bilo to uraditi kada vreme otopli, znači kada temperatura bude oko 14°C. Treba nastojati da prvi pregled bude što ranije. Za sagorevanje u dimilici najbolje je koristiti trulo bukovo drvo, pred otvaranje košnice kroz leto ubaciti nekoliko dimova, pčele se najpre uznemire, ali nema potrebe za brigom, one tada instinktivno napune voljke medom što ih umiri i samim tim manje napadaju pčelara. Zatim kada podignemo poklopnu dasku, preko ovira treba u košnicu duvnuti nekoliko puta iz dimilice i tada pristupiti pregledu. 


Prvi pregled treba da bude letimičan i da se obavi na brzinu, a istovremeno ustanoviti sledeće:


1) Da li društvo ima maticu? 

2) Koliko u košnici ima meda?

3) Kakvo je opšte stanje društva?


Društvo koje ima maticu odmah počne da zuji, čim se podigne poklopna daska, a zatim se brzo smiri, dok društvo koje nema maticu i dalje zuji, a pčele podrhtavaju krilima kada se iz košnice izvadi okvir sa pčelama.


Bitna stvar naravno jeste i ustanoviti da li ima plesni i vlage u košnici kao i mrtvih pčela na podnjači. Plesnivo saće odmah odstraniti iz košnice, očistiti podnjaču, pročistiti leta ako je to potrebno. Sve nastale promene uneti u svoje beleške. Potrebno je i prihraniti pčele sa 1 litrom sirupa uz dodatak vitamina. Ako je utopljavajući materijal vlažan, zameniti ga suvim ili prosušiti postojeći.

Posle 7-10 dana od prvog pregleda po sunčanom i lepom danu obaviti detaljan pregled pčelinjih društava. Ovim pregledom se utvrđuje stanje matice i legla, rezerve meda, jačina društva, vrednost saća i zdravstveno stanje društva.

Maticu ćemo oceniti po leglu, ako je koncentrisano u krugovima bez preskakanja ćelija, matica je ispravna, međutim ako nema matica ili je leglo loše, raštrkano ili trutovsko, takvo društvo se ispravlja ili likvidira (jer može naneti štetu ostalim društvima i nema nikakvu vrednost).


Kada pčelar proceni da se slabije društvo ne može razviti u jako, treba ga spojiti sa srednje jakim društvom. Matice pripojenih društava čuvati dok se ne proizvedu mlade. Društva koja imaju dosta pčela, legla i dobru maticu, treba prihranjivati da bi postigla dobre rezultate. U košnici u ovo doba trebalo bi da ima 8-10 kg meda, tj. 6-8 okvira sa većim mednim vencima. Ako meda nema dovoljno, treba do samog legla staviti 1-2 okvira ispunjena gustim sirupom. 
Jačina društva određuje se po ulicama koje zaposedaju pčele (prostor između ramova), ako pčele zauzimaju 4-5 ulica društvo je slabo, sa 6-7 ulica društvo je srednje jako, sa 7 i više društvo je jako. U gnezdu ostaviti onoliko okvira koliko pčele mogu da pokriju i 1-2 okvira ako su dobro ispunjeni medom.
Kvalitet gnezda ceni se i po saću. Ono treba da bude uglovnom od radiličnih ćelija i staro najviše 4 godine. Saće u kojima se med kristaliso treba umočiti u toplu vodu, dobro ga protresti i predveče vratiti u košnicu.
Zdravstveno stanje legla utvrđuje se po boji legla i poklopcima na leglu. Ako je boja legla izmenjena i crvići ne zauzimaju pravilan položaj ili ako poklopčići na pojedinim ćelijama imaju pege ili su utisnuti i probušeni, možemo biti sigurni da je leglo bolesno i mora se pristupiti lečenju ili uništenju tog legla.


Čišćenje košnica - u normalnim uslovima mali broj pčela odvaja od zimskog klubeta i instinktivno trudi da dođe do leta i ugine, to rade stare pčele radilice da ne zagađuju košnicu. U zimskom periodu to im ne uspeva i one padaju na podnjaču, samo neke dopeju do leta i tu ostaju. Ako se na podnjači nađe manje od 100 uginulih pčela i sitni delovi poklopčića, znak je da su pčele odlično zimovale, a ako ima više uginulih, to je znak da su loše zimovale (patile od žeđi, vlage, hladnoće ili bolesti). Uginuli mladi trutovi ukazuju da je u košnici nesparena matica ili trutuša, mrlje kestenjaste boje po okvirima i zidovima košnice svedoče da su patile od proliva. Uginule pčele sa naduvenim stomakom u gomilicama ukazuju na pojavu nozeme (više o toj bolesti možete pročitati ovde). Zrnca beličasto-žućkaste boje ukazuju da su pčele patile od žeđi. Po završenom pregledu pčele treba fino utopliti. Pčele često izgrađuju saće između plodišta i medišta, sa strane okvira i po zidovima košnice. Sav taj vosak koji je izlučen na mestima gde ne bi trebao biti poželjno je sastrugati, sakupiti i kasnije pretopiti.


Utopljavanje i sužavanje gnezda - da bi se sačuvala proizvedena toplota koja se stvara na početku prolećnog razvoja i da se ne troši uzalud rezervna hrana i smanjio razvoj društva, gnezdo treba odozgo utopliti i suziti sa strane pregradnom daskom.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Glavna prolećna paša - kada je med spreman za ceđenje (vrcanje)?

U ovoj temi pokušaćemo da rešimo vaše nedoumice ili čak da naučite nešto novo o glavnoj prolećnoj paši i samom postupku vrcanja meda, pa da počnemo sa laganim uvodom u ovu temu. Nikad ne smemo izvaditi sav med iz košnice. Pčelama treba ostaviti sav med koji im je potreban za zimu, a višak uzeti. Dešava se kod pčelarenja sa nastavljačima, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je čak nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačima sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu. Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 15kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu. Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i duplo. Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti,

Lažne matice, matice trutuše i njihovo suzbijanje

Kako to matice mogu biti lažne? Da li su one štetne po moje društvo i ako jesu kako da ih se rešim? Da li su lažne matice i matice trutuše isto?  Danas vam odgovaramo na ova pitanja, pa da počnemo. Lažne matice javljaju se tokom cele sezone.  Bezmatak  koji duže vreme nema maticu, prelazi u instinktivnu borbu za opstanak koja se manifestuje pojavom mladih matica, tj. pčela radilica koje legu jaja.  S obzirom da nemaju pravo matično leglo, pčele biraju nekoliko radilica koje intenzivno hrane matičnom mlečju. Nakon dobijanja matične mleči, pčele posle izvesnog vremena počinju da legu neoplođena jaja  iz kojih se izležu trutovi.  U košnici može biti više lažnih matica te svaka za svoj račun leže jaja po celoj košnici, zbog čega se događa da gotovo u svakoj ćeliji ima više jaja, a često i u ćelijama sa cvetnim prahom. Mogu se videti i započeti matičnjaci koji su tanji od ostalih, površina im je glatka i nije hrapava kao kod normalnih matičnjaka. Leglo je grbavo, kao kod  matice trutuše  ka

Koji tip košnica je idealan za mene?

  Kada odlučite da se bavite pčelarstvom, pre svega, pored pčelinjeg društva, neophodno je da imate i košnicu/e.  Postoji više tipova košnica, a kod nas su najzastupljenije sledeće:  Dadan Blatova (DB) košnica  Langstrot Rutova (LR) košnica  Fararova košnica Anton Žnideršičeva košnica Pološka Dadan Blatova - DB DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka  veličine 15,5cm , za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i  varijanta od 12 , koja se sve više koristi. Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito  važna za zimovanje . Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za  razvijanje legla  i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu. Ova ko