Пређи на главни садржај

Постови

Šta sve morate znati pre nego što otvorite košnicu?

 Pregled pčela mora imati opravdan cilj, treba da saznamo:  1) Opšte stanje društva 2) Kako pčele napreduju sa gradnjom saća na dodatnim satnim osnovama 3) Da li je matica počela sa polaganjem jaja 4) Kako je stanje u vezi bolesti pčela 5) Ima li hrane u košnici i sl. Pčele je neophodno pregledati, ali treba znati da svaki pregled remeti pčelinji rad i razvoj društva. Prvi pregled - ne može se kalendarski tačno odrediti kada početi sa prvim pregledom, ali najbolje bi bilo to uraditi kada vreme otopli, znači kada temperatura bude oko 14°C. Treba nastojati da prvi pregled bude što ranije. Za sagorevanje u dimilici najbolje je koristiti trulo bukovo drvo, pred otvaranje košnice kroz leto ubaciti nekoliko dimova, pčele se najpre uznemire, ali nema potrebe za brigom, one tada instinktivno napune voljke medom što ih umiri i samim tim manje napadaju pčelara. Zatim kada podignemo poklopnu dasku, preko ovira treba u košnicu duvnuti nekoliko puta iz dimilice i tada pristupiti pregledu.  Prvi pre
Недавни постови

Kako obaviti uspešno uzimljavanje pčela?

 Zima je veoma zahtevno godišnje doba, pogotovo za pčelare početnike. Mi smo tu da Vam olakšamo da što lakše prođete kroz vašu prvu zimu ili čak ako ste dugogodišnji pčelar, da podelimo neke savete koje možda do sada niste čuli. Postoji više faktora koji utiču na uspešno uzimljavanje pčela i to su:  1) Rezervna hrana - po pravilu nijedno društvo ne bi smelo da zazimi sa manje od 15 kg meda. 2) Kvalitet hrane - cvetni med je najbolji za prezimljavanje pčela, takođe na kraju pčelarske sezone treba dodati i šećerni sirup kao prihranu, jer pčele med dobijen preradom šećernog sirupa smeštaju bliže leglu i pre ga troše zimi, i samim tim lakše prebrode zimu. Kasnije kada pređu na cvetni med i zima popusti, mogu da izlaze na čišćenje. Zato pri ovakvoj hrani ne dolazi do proliva a još manje do stradanja pčela. 3) Ventilacija - poznato je da pčele dobro podnose suv hladan vazduh, dok na primer vlažan vazduh na njih ima veoma loš uticaj, pogotovo u vreme prezimljavanja. Vlažan vazduh stvara se za

Radovi u pčelinjaku posle jesenje paše

 U jesen se moraju pregledati sve košnice, tačno vreme pregleda zavisi od klime i paše. Prilikom pregleda najvažnije je obratiti pažnju na jačinu društva, maticu, rezervnu hranu i ispravnost košnice. Ako pčelar naiđe na slabo društvo, što se u jesen često dešava jer su se rojile ili društvima kojima je pčelar cele sezone pomagao i koja nisu ojačala. Ovakva društva treba spojiti sa srednje jakim društvima. Takođe treba voditi računa da se zadrži mlađa matica čije je leglo besprekorno. Maticu stariju od dve godine nije preporučljivo držati. Slaba društva su ona koja u prvim hladnim noćima ne poseduju više od 6-7 ulica (prostor između okvira).  Do proleća, po normalnim zimskim uslovima uginuće jedan broj pčela za 2 ulice. Treba napomenuti da izvesna duštva tokom avgusta i septembra izgledaju jaka po broju pčela, međutim ako paša rano prestane, videćemo da im nedostaju mlade pčele i leglo, jer pri prestanku paše prestaje i nagon za razmnožavanje i pčele počinju izbacivati trutove iz košnic

Bolesti pčelinjeg legla

 U bolesti pčelinjeg legla spada:  1) Američka trulež (kuga pčelinjeg legla) -  To je bolest zatvorenog pčelinjeg legla, nastaje dok je larva jos nepoklopljena. Obolevaju  jača društva i društva koja su sklona grabeži, jer pljačkajući druga društva unose u  košnicu zarazu. Takvo društvo treba spaliti. Bolest najčešće prenosi sam pčelar, kad  umnožava društva, kada pojačava društva, kad prenosi saće u drugu košnicu, kad kupuje  veštačke satne osnove koje nisu dezinfikovane, kad kupuje zarazene košnice, staro zaraženo saće,  pri ceđenju meda itd. Ustanovljeno je da spore ove bolesti mogu vrlo dugo  živeti, čak preko dvadeset godina, jer kad spore dođu u povoljnu okolinu ponovo se  aktiviraju. Znaci bolesti - obično prođe i po nekoliko nedelja a da pčelar ne zna da mu je društvo obolelo, jer stradaju uglavnom poklopljene larve, te nisu odmah vidljive  promene. Poklopci na leglu mestimično dobiju pege, zatim ta mesta potamne i udube se. Na tim mestima  se vide manje ili veće rupice. Ako s

Bolesti odraslih pčela i njihovo lečenje

  Bitna stvar koju morate razlikovati kod bolesti pčela jesu: bolesti odraslih pčela i bolesti legla. Sada govorimo o bolesti odraslih pčela koje se mogu završiti katastrofalnim posledicama, a to su: nozema , akaroza i majska bolest .   Nozema je parazit koji napada organe za varenje (srednje crevo), razara tkivo i jedan deo nesvarene hrane izbacuje u vidu dijareje, u ovom izmetu su paraziti u obliku spora. Zaraza nastaje uglavnom zimi, i širi se po celoj košnici i od nje obole samo pčele iz te košnice jer se one zimi ne mešaju sa drugim društvima. Pčele zaražene ovim parazitom šire bolest preko cvetova, pojila, prenosi se rojevima, maticama, premeštanjem ramova iz košnice u košnicu. Pri unošenju u organizam parazit ne napada odmah organizam, već kad nastupe povoljni uslovi za to. Mogu i mesecima inkubirati u organizmu pčele. Pčelinja društva obolela od ove bolesti, u proleće se slabo razvijaju, zato što gube veliki broj izletnica, pa i na dobroj paši imaju mali prino

Novozelandska metoda proizvodnje matica i matičnjaka

 Mnogi pčelari u želji da postanu nezavisni, žele da pokrenu sopstvenu proizvodnju matica i matičnjaka. To naravno nije lak posao, a mi vam predstavljamo jednu od lakših metoda i nadamo se da ćemo vam pomoći u vašoj nameri ka samostalnoj proizvodnji matica i matičnjaka. Postoji mnogo metoda za uzgoj matica, naravno svaka od njih ima svoje prednosti i mane. Metoda Harija Klouka, poznatija i kao novozelandska metoda uzgoja matica, jedna je od manje poznatih na našim prostorima. Za ovaj način dobijanja matičnjaka koriste se košnice nastavljače: LR, DB, Fararova košnica ili pološka sa nastavkom. Suština je da treba što brže ne razdvajajući nastavke, podeliti zajednicu na dva dela i gornji deo učiniti bezmatkom.  To na jednostavan način možete uraditi postavljanjem pregradne daske tako da se ona uvlači i izvlači od pozadi ili sa bočne strane košnice između dva nastavka. Ležište za pregradnu dasku napravljeno je u gornjem delu okvira matične rešetke tako da je pregradna daska jedan centimena

Koje sve obaveze imaju pčelari tokom ranog proleća?

Konačno, došao je kraj hladnim i tmurnim zimskim danima, priroda se budi, cveće počinje da cveta, a to za pčelare znači samo jedno - počinje nova sezona i novi radovi u pčelinjaku. Nijedno godišnje doba ne zahteva toliko pažnje pčelara kao rano proleće. Proleće za pčelara počinje sa prvim sunčanim danima i prvim izletima pčela, tada i počinju prvi prolećni radovi na pčelinjaku. Izimljavanje pčela - čim se proleće približi pčelar mora da udvostruči pažnju i  da pčele ne ispušta iz vida, jer kraj zime je mnogo opasniji od glavne zime.  Pravilno uzimljene i utopljene pčele bez problema će prebroditi i jake zime, a ako  februar i mart donesu nekoliko sunčanih dana dobro ce doći da pčele obave  PROČISNI LET. Međutim desi se da se zima povrati i ponovo nastupe hladni dani, tada pčele koje nisu utopljene i nemaju dovoljno hrane neće dobro proći. Znači da bi se sačuvao mir i smanjila potrošnja hrane, u ovom periodu ne smemo uznemiravati pčele bez velike potrebe, nego se treba zadovoljit